Velimir Raspudić: Tako vam i ja posadi krumpire al nikako iz zemlje da provire.
al nikako iz zemlje da provire.
Pa se pitam šta je,je li krivo vrime,
ili kupi nakvo slabo sime?
Sunce s neba grije,do vrimena nije,
nema više zime,dobro je i sime.
Lipo sam ih križo,nisam pijan bio,
pa se pitam di sam pogrišijo.
Al mi reče susjed,to što vidi oko,
čini mi se da si zatrpo duboko.
Dašta neg duboko,pa vidiš šta rade,
'oćeš da mi neko krumpire ukrade.
Sleže on ramenim,ode priko polja,
možda nagodinu bude ora bolja,
molit ću se Bogu da ne bude zime,
niknut će valjda do dogodine!
Gledam u njega,krumpiri do pasa,
a cima se ko more talasa,
kod mene od krumpira ni traga
ni glasa,
kad na njivu siđe mater meni nema spasa.
Ma ima motikom po glavi da me lupi
a šta drugo,na pijacu pa krumpire kupi.
A na pijaci krumpiri ko flaše
a ja ću se po selu falit da su s njive naše!