Telefonski razgovor dvije Mostarke: Mostarke i parking

Halo moja đe si?
-Aeooo moja ti kući, ta đe bi bila?
Ta ja znam, kontam da nisi izletila vani.
-Ma jok, eoo bezze se dosađujem. Šta mai kod tebe?
Ma šuti moja ti, baš sam se nasekirala.
-Šta je bilo moja ti, pričaj mi.
Išla zorom da nešto obavim kada sam se vratila nigdje parkinga?
-Ništa novo, danas svak ima po tri auta, a parkinga nigdje.
Ma i to, a i ovi što dolaze na poso u grad sve zauzmu.
-Jes vala, em su zauzeli radna mjesta, em sada nam i parking zauzimaju.
Ne znam moja jesu mi gori oni ili oni što na sred ceste upale sva četri i odu.
-Grozno moja ti, ima ulica kojima moraš biti vozač slaloma da ih sve obiđeš.
Đe to ima na svijetu da ostaviš auto na sre ceste i odeš u kladionicu?
-Jes vala, ma nema niđe, normala osim u Mostaru.
Bore sačuvaj, baš se bezze nasekira zorom.
-Ne znam sestro moja šta bi ti rekla, sve nas to mori.
Kada sam došla pred zgradu kružila sam dvaes minuta, i nema teorije nać parking.
-Sve mi je jasno moja ti i sve po nama
Moš mislit jedna ždroka mi još reče da platim parking.
-Koja bona?
Nakva seljančura, ko zna okle je šljegla u grad.
-Ta će ti ona govorit. Što je nisi mršnula?
Normala da jesam, ta će ona meni solit pamet. Da joj vidiš glave.
-A mogu mislit, moja ti ostajem bez teksta
Uh da me sada zmija ujede crkla bi koliko sam ljuta.
-Vjerujem ti, nego ajmo mi na fuka da se malo smiriš.
Nema nam druge, aj za desetak minuta se nađemo na starom mjestu.
-Oćemo li pjehe moja ti?
Ma jok niđe veze ko će hodat, naletit ću ja po tebe.
-Može, aj se vidjamo brzo sestro.

HERCEGOVINA.info