Duvanjske priče: Šuško

Pitomu ričicu, koja je natapala cilo polje i napajala ljude i blago, zaustviše.., ona potopi sva sela i plodne njive i livade.., ljudi se raseliše, a vodu odvedoše tako da niko od nje koristi nema. Znali su ljudi kako država „pomaže", pa ništa od nje nisu ni očekivali. Uvik je vridilo "uzdaj se use i u svoje kljuse."

Mala vrila nisu mogla zadovoljit sve kućne potribe za vodom, pa su se gradile čatrnje.., trijes' do pedeset kubika, jee.., neka rezerva ako se dobro pazi, a ako baš zašpiči more se dopunit i cisternom.., i tako do dan danas, a bome ni kad europa dođe, nije se nadat ničem boljem.

Vas luksuz vode u kući „pada u vodu" ako čatrnja pukne.., zato se gleda što prije to popravit, jer nije više lako ni živit bez vode u kući, a upravo ta noćna mora dogodila se Bikićim.., jedno jutro nema vode, povir'der nevista u čatrnju.., moš ti virit cili dan.., ni kapi u čatrnji.., puklo.. Traži se odma majstor, priša je velika.., ma imaju oni i u kući vrsnog majstora, samo ni ga je lako upregnut... Duša mu birtija, karte, noćni život, ako se digot i zavrne u kući.., spava po cili dan, i čim prvi sumrak, samo ga nestane.., nekad ga nema i po misec dana. Ne ženi se nit mu to pada na pamet., ma radnik je on i majstor, al samo kad mu zagusti, čim se domogne deviza., klizne ko riba iz ruke.
Nekako su svi ukućani u općoj kampanji uspili nagovorit Šuška, da se primi posla. Nerado je on prista, ma ne bi da je nešto drugo, ali šta'š, nemore se bez vode. Ipak ode, kupi matrijal, sve što triba, istovari kod čatrnje.., starim drago, vala ti Bože, aj napravit će on to.., samo nevista vrti glavom, ne viruje, al opet šuti. Kako je bilo kasno prid mrak, Šuško se poče sređivat.., pitaju ga „pa ku'š sad.., triba radit," on govori kako neće radit po noći i da ode samo malo vidit koga ima u birtiji, popit par pića i eto. Nevista zna, ako se otkine.., gotovo je s poslom pa govori kako je puna kuća pića i da će ga uredno posluživat, k'o i ona u birtiji, on nek' samo sidi i pije. Ma posla bi on nju.., tamo odakle je izašla, ali dobra je ona, brine oko stari i nebi radi brata.., pa ne reče ništa, ali u sebi misli.., ha mene si našla...

Stoga, Šuško pristade, side za stol i kaže: „daj mi jednu rakijicu." Nevista se skoči i donese bocun loze, lipo to servira sa posebnom čašom, zadovoljna svojom politikom okrenu se i da će otić. Ej.., čekaj der malo, neću ja bocun rakije, nisam pena, reka sam daj mi jednu rakijicu. Ne reče ona ništa, al' pogledom ga izriza na fete i računa, posluživat ću ja tebe, al' stala sam ti na kraj, a sutra ti je „am zora, am kobila." I tako on mirno sidi, po dikoju zapali i lagano jednu po jednu pijucka... Nevista je sve posle ostavila i uredno ga poslužuje. Malo pomalo, već dođe vrime je i za spavat i stvarno, Šuško se ustade, uze kaput i umisto u sobu, ode on priko vrata. Nevista sva u panici za njim, viče: „pa di'š sad nesrićo jedna." Nisam nikad spava u birtiji pa neću ni sad, aj Bog i „odjaha u tamnu noć." Dimilo je nevisti, dobro na uši, al slabe joj koristi od toga.

Nema njega sutra dan, nema prisutra, raspituje se nevista okolo, s kim je bio, jel ga iko vidio., ne zna šta bi, kad uto banu, njegov dobr pajdaš Gajba, „vidi li ga ti igdi," upita nevista. Gajba kaže kako je ga vidio sinoć i da mu je i reka kako mora rano leć, nebili više tu jebenu čatrnju završio. Nevista se prikriži dva-tri put i ode prema kući. Kad je bila blizu oćuti neko kuckanje iz čatrnje.., ona poviri i ugleda na jednoj strani krevet, a na drugoj Šuško obija martelinom staru žbuku.., žena se umal' onesvisti.., ostupi đale, šta će krevet u čatrnji.., ja crko tražeć te po cilom selu... mangup se nasmija i veli: „e ovde od tebe jedino mogu na miru radit, a bome i spavat."
„Štempla" se je on dugo u čatrnji, ali popravio je pukotine kako Bog zapovida, lipo uredio čatrnju, oklačio, nalio vodu, postavio novi povinčani poklopac za kubu.., stavio sić da visi po starinski... Zna da će tu bit kritičara, k'o na oskaru.., i bilo je.., ali nemoš nać vele, samo ga fale i godi mu.., a drago i nevisti., opet ima vodu u kući. I on dobre volje skinija s vrata i nevistu i čatrnju, jedva čeka kad će u birtiju da dušom dane i baci jednu „rauba u živo."

U večer u birtiji, Šuško raspoložen, niko ga ne traži.., posa završen, oće ga karta .., mora se malo i pofalit, pa svako malo, on o čatrnji.., te kako drži ko boca, te kuba ko rimski bunar...

Dosadilo to malo, Pumpici, ljudini od sto dvajest kila, neprikladnog nadimka, ali galamdžiji da Bog sačuva i ko ga ne zna, bome se usosi kad ga čuje, a u stvari ne bi mrava zgazio., „aj šta se više fališ.., više si bio u čatrnji nek ičiji sić". Cila birtija u smij, naravno i Šuško, lako mu je za kajlu, nek njega „karta ljubi" ..,i onako je u tome čar ove birtije.., jer, niko iz nje nije izaša, a da nije pokusa na svoj račun i to dobru porciju.