Duvanjske priče: Kanjich

tomislavgrad
tomislavgrad

Ne vidi se prst prid nosom, puši-pada. Niko nikud ne mrda, svit vari kupus i bravetinu i viri kroz zamagljene prozore. Gledaju kako ga primišća. Nitko ne izviruje prikuću ni do podne. Tek ojanjene ovce sa njima kod vijakera griju janjce da nebude šćete. Kad u nike mire oćuti se auto kroz selo. Malo bolje pogledaju.., nije grnjača, mora da je kanjich. E svit se pita kud će budala po 'vakoj pušanijii.

Nekako ti se Kanjich probi do 'nog krizanja prema Mokronogama i ute mire eto ti grnjače iz grada... on za njim , utužio svirat, blicat, daje žmigavac oće ga obać. Ali niti on more niti se oće onaj grnjac uklonit. Kanjich ne odustaje.., i tako oni povuci- potegni, strmu-brdu, nekako do Mokronoga. Čovik se ukloni prid oni dom na proširenje . Malo odškrino prozor i viče iz kamiona, niko ne izlazi, viče on viče "koja je tebi pička materina po 'vakoj pušaniji." ŠTA JE ŠTA OĆES? A kanjich iz malog auta nije meni ništa nego se eto tebi prosipa pijesak. Ja te pratim od Eminova Sela da ti kazem. A vozač u propinjke.., da mu p.... mater rod i porod. a kaze kanjich " ja sam ti pajdo reko a ti kako o'š"!!!

Geofrey Chaucer