Duvanjske priče: Mara Marčina

. Kao i svi drugi došla je i Mara, curetak, kako su u ta doba zvali one koje nisu bile ni dite ni cura.
Mara je po slučajnom odabiru banula baš prid pratra Vicu koji je na župi dugi niz godina i koji poznava svako čeljade u glavu.., kakav je ko i koliko ima godina i koliko mu je čeljadi u kući, ko je bolestan i kako daju redovine..
Čim je mala klekla, on zna, aha.., to je ćer Anđe, te i te, zovu je Neva, ćaća joj je nadimkom Marčo imaju puno dice, zbog polja i marve ne stignu se puno zabavit oko nji, muški su su skroz napoaki, a ni curice nisu baš iz raja, ova je upravo u pubertetu.., sve karakteristike poznate.

Čim je Mara klekla, nazvala je, valjen iss i na brzinu nabrojila grije, a onda počela nešto nerazumljivo mrmljat sebi u bradu, na što je pratar prikide.., ček', ček' deder lipo mi to ispripovidaj, nemoj ti meni ništa mrmljat. Kad je vidio da mala gleda okolo i nikako doć na temu, on pokuša na lipo.., „pa drago dite nemoj se stidit, Bog će oprostit šta god je, ti se obraćaš Njemu, ne meni." Kaže cura, „ma znam ja za Boga, al velečasni, ovo se tiče i vas." Pratar se malo zamisli pa reče kako ćemo svi bez razlike prid Bogom odgovarat, a da bi došli prid Njega moramo se iskreno ispovidit. Na to će Mara „kad je tako e bilo je vako."

O'šla mater u polje, kod kuće sama dica i ja moram pazit na one mlađe i tako smo se igrali oko krmčaka. U igri su se nekako otvorila vratašca od krmčaka i pobigne nam guda. Mi smo je probali spratit, ali ona se nikako neda i... i tu Mara zastane poče zamuckivati. Pratar jopet lipo, pa reci ti Bog će oprotiti.. Mara nekako nastavi, „guda nikako nije tila u krmčak i ja se naljutila i rekla joj.., guc guc guda prčio te pratar."
Pratar najprije iskolači oči, pocrveni, pa dreknu da su čuli svi koji su čekali u redu za ispovid, „mrš, prčio ti ćaća Marčo gudu.." i nastavi molit odrišenje, mala se uplaši pa skoči na noge, on viče.., diš vraćj se doli i moli dilo kajanja...kažu da je nesritna curica poslije satima molila pokoru.

Geofrey Chaucer