Duvanjske priče: Ajduk Mate

...određene obaveze su se morale obavljati bez obzira na vrime i nevrime, dan, noć, kiše, gromovi i oluje ili sunce.., a svaka je situacija tražila i drugu vrstu snalaženja pri skrivanju i odabiru zaklona. Pa nek' neko kaže kako današnji sanitarni čvorovi nisu visoko softificirani uređaji, koji garantiraju punu sigurnost i diskreciju kad to triba. Nije bilo lako izbjeći kakav nezgodan bliski susret i sa ljudima i sa životinjama, koji je po selima bilo sto put više nego danas. Doživit napad seocki džukela koji su mučki napadali s leđa, u pozi koja baš i ne čini dobar obrambeni gard, moglo je gadno završit. Da ne spominjem susret spušteni gaća s bikovima ili konjima u trku, a možda i vukovima kod noćnih akcija.., ili ljutitim vlasnikom rasklasanog žita koje je moglo bit dobar zaklon.

Nesritnog Matu je zadesilo baš u vrlo nezgodno vrime.., taman kad su on i žena pošli leći, začuju vukove u Zavelimu kako viju. On malo oškrinu pendžerić na sobici kako bi čuo jesu li daleko, ali tiha i vedra noć donese jezivi zvuk ko da su eto skoro prid kućom. Matu prođu trnci uz leđa, ali i vrlo mučno zamotavanje u drobu. On zajauka što od nezgodni grčeva, što od spoznaje da će brzo morat odlučit ili među vukove ili u gaće... Na njegovo kukanje žena zgrmi, „ta neće te pojist u postelji", a kad vidi kako je Mate problidio, poče malo mirnije kako su oni daleko da se ništa ne boji. Mate ništa ne zbori nego vuče ženu za sobom prema vratima i viče spasi me. Ona se križa i otima, ali on je moli, „aj sa mnom stra me vukova a moram da prostiš, radi sebe." Kad je žena konačno povatala konce, nevoljko pristade stražarit kod seronje rabrog srca sa zamotanom laneticom priko nosa.

U stravu i muci Mate obavlja ne baš časnu radnju u prisustvu žene, neznajući ni sam šta mu je mučnije, sram ili stra od vukova ili muka u probavi, ali pomisli da bar nju malo osokoli, pa reče ženi, k'o zaneseno gledajuć u zvizde.. „ e ženo, vidi lipe noći za ajdukovanja." Ona onako ljuta što mora trpit ono što nebi tribala..."MRŠ U KUĆU, jado jadni, nesmiš sam izać srat a išo bi u ajduke."

Geofrey Chaucer