Status koji je dodirnuo srca mnogih u BiH, ali i mnogo šire
Ja sam taj, "onaj mali" sto ima rak, ma znas onaj sto se za njega pare skupljaju da prezivi. Da, to sam ja. Ja sam ta kasica za dobrovoljni prilog u vasim bankama, ziro racun, humanitarni koncert i humanitarni broj.. to je moj broj, to je moj zivot i moja stvarnost. Da, to sam ja.
Al ja sam i taj sto je djetinjstvo proveo po bolnickim hodnicima, rodjendane "slavio" u bolnickoj sobi, svjetsko nogometno prvenstvo pratio iz bolnickog kreveta (prekidale me medicinske sestre da mi izmjere temperaturu)..... I ja sam jos onaj sto je ispio zivot iz svojih najmilijih kao sto ga ova "moja" bolest ispija iz mene.
Volio bih ja da nije tako, volio bih da nikad niste culi za mene i da me poznaju samo familija, prijatelji i komsije, ili da ste culi za mene ali po necem lijepom! Da sam ,Bog dao, "onaj mali"sto je napustio skolu jer ga "nije isla"a ne zbog bolesti, ma da sam sve samo ne "onaj sto ima rak". Zao mi je sto sam vam na teret, sto vas svi mole u moje ime da mi pomognete, sto vas i ja molim u svoje ime da pomognete, nije meni zbog mene... meni je da moji ne ostanu bez mene, nemogu im to nikako napraviti! Vidio sam kad su moji "prijatelji po postelji" otisli, vidio sam koja je tuga iza njih ostala i to moja mama nebi podnijela, kako da joj to uradim?! Ko bi od vas to svojoj majci uradio!
Zato sam odlucio da uspijem, i kad to sve prodje zavrsicu i fakultet pa da se i moja mati moze " po kahvama"hvaliti samnom a ne samo da prica o receptima koji lijece rak, i imacu svoju porodicu i svoju djecu i pricacu im, sve cu im reci...kako im je otac jednom davno bio bolestan , kako se "izvukao"...ljudi su mu pomogli!! Svi su bili tu za njega i nikad bas nikad im to nije zaboravio.... -