Neviđeno: Pas preplivao na drugu obalu nadošle Save da dođe do svojih vlasnika

Pas, plivanje, sava
Samo da ne ostane vezana, pa šta joj Bog da. Prije neki dan on je došao ovdje u Boljevce i ja mu kažem da je Dona ovde, a on mi ne veruje. Istina, teško je povjerovati da je moja Dona, ko će ga znati kako, sama došla iz Zabrežja u Boljevce, a kamoli da je prešla Savu. Velika je vjerovatnoća da je čak i preplivala rijeku!" - započinje priču Divna Ćebzan Ilić čiji je pas došao u Boljevce, u potrazi za vlasnicima koji su evakuirani iz poplavljenog Zabrežja.

Dona, sedmogodišnja mešanka staforda nikada nije izašla iz Zabrežja, sela pored Obrenovca, odakle su njeni vlasnici Divna Ćebzan Ilić i njena kćerka Tanja.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Majka i kćerka su prve noći, kada je voda ušla u Obrenovac pobjegle iz kuće i helikopterom prevezene prvo za Barič, pa autobusom do prihvatilišta u Železniku. Odatle ih odvoze na Bežanijsku kosu, nakon čega odlaze u selo Boljevci, kod rođaka. Logički posmatrano, pas nikako nije mogao da ih prati!

U dvorištu, u boksu ostala je Dona, obiteljski pas, a Divnin djever dobio je zaduženje da je hrani i pusti ako voda počne da plavi.

-Rekle smo mu da je odveže, pa nek se sama spasi, jer nam nisu dali da je unesemo u helikopter. On je to učinio i rekao nam da je od tada nije više vidio. Kćerkin dečko je ostao u Zabrežju i on takođe kaže da je tamo nema.

Samo nekoliko dana kasnije majka i kćerka su krenule da prošetaju po selu, i sjele na autobusko stajalište da malo odmore. Umorne i tužne ugledale su prizor koji će ih pratiti celog života...

-Prišla nam je Dona! Ja kažem kćerki, Tanja, ovo je naša Dona, a ona mi kaže - Šta ti je ženo, Dona je u Zabrežju! Ma, znam joj ja ono njeno klempavo, polomljeno uho, sigurno je ona! Nije čipovana, ali nema sumnje, to je moja Dona! Kako sam je pozvala, ona je prišla i počela da se mazi. Nismo vjerovale svojim očima! - priča gospođa Divna. -Ne znamo kako je došla, ali se ipak najviše pitamo zašto je baš u Boljevce došla?

Da pojasnimo, sela Zabrežje i Boljevac, nalaze se sa različitih obala rijeke Save.

-Postoji mogućnost da je dejver nju pustio i da ona nije htela da ide tamo gde je poplavljeno, nego je krenula ka obali. Moguće je da je ušla u vodu, Sava je brza, i u nekom trenutku Dona je doplivala do Boljevaca. Možda je Sava nešto nosila, pa se Dona na to popela. Takođe, može biti da je neko čamcem dovezao ovdje, ali kako baš u Boljevce da je ostavi kad nitko nije znao da smo ovdje? Kojim se čudom ona izvukla baš ovdje, niko ne zna. Sinoć joj pipam šapice, a ona trza, pa mislim da je bole od plivanja - priča gospođa Divna sa nevjericom i ne prestaje da mazi svoju mezimicu.

Rođak, kod koga su majka i kćerka smještene, objasnio je  da je Divnina kuća, od mosta koji povezuje lijevu i desnu obalu Save, udaljen čak 5 kilometara, a da je most od mjesta na kome se Dona pojavila ispred vlasnica udaljen 7 kilometara. Ravno je nemogućem da je toliki put umela da pređe sama!

Još je nevjerovatnije da je pas koji nikada nije puštan sa lanca tijekom šetnje i njie lutao, uspio sam da pređe veliku razdaljinu.

-Sve vreme pričamo o tome što li nam je sa Donom, ali niko nije očekivao da će ona sama da nas nađe! Uznemirena je, moraću mnogo da je mazim da se oporavi. - kaže kćerka Tanja.

Inače, kada je euforija prošla pojavio se problem smeštaja psa. Na svu sreću u Boljevcima postoji Pansion za pse "Šapa-inn", u kome radi profesor sa Veterinarskog fakulteta Vojislav Ilić koga smo sinoć posjetili.

Ovaj dobar čovek je Divni i njenoj kćerki ponudio besplatan smeštaj, hranu i veterinarsku njegu u pansionu za Donu dok se one ne snađu.

-Dona je ovdje u boksu, puštamo je napolje, dobro jede, zdrava je, što je najvažnije. Mi imamo 7 pasa i dovoljno vremena da se svakom posvetimo. Mi sa Donom ovde nemamo problema. Ništa nam ne treba, a kad zafali, snaći ćemo se. Samo vi osigurajte sebe, a do tada će vam pas biti na sigurnom. - tješio je profesor gospođu Divnu.

-Moguće je da je Dona prešla Savu. Moguće je da je neko i dovezao, ali kako baš na vas da "naiđe" to ne znam. Stvarno neobična priča! - čudio se dobroćudni profesor.

zivotinje.rs