Kada krenu svatovi

U svatove im došli svi poznati i nepoznati iz cilog svita, ona nosila jednostavnu haljinu koja vridi cilo bogatstvo, a on se obuka tradicionalno. Sve žene na glavu metnile šešire, a svadbu ošla pogledat čak i jedna baba iz Slavonskog Broda. Ponila im je i poklon, ali radi protokola nije im ga uspila uručit.

Piše: Iva Međugorac

Nedugo nakon njih vinča se još jedan kraljevski par, princ Albert II.  od  Monaca i lipotica Charlene. Ona je nesritna prid oltar došla kažu u suzan, jer on ima vele dice sa strane. Ipak pritrpila je bol, a ko nebi nosila na sebi Armanijevu haljinu skrojenu od 130 metara svile ukrašenu sa  40. 000 kristala. Za takvo nešto Charlene je očito progutala suze i rekla svome princu DA.

U isto to vrime vinčali su se Mara i Ante, mladi Ercegovački par. Njihova ljubavna priča počela je u lokalnoj diskoteci kada je Antiša lipu Maru počastija pićen i u svoju Nokiju ponosno unija njen broj. Jedno vrime su se dopisivali, svaku večer Ante je Maru šarmira porukama, a ona se u mraku svoje sobe otapala od radosti i sriće. Srce joj je čudno igralo, ali neiskusna divojka nije znala prepoznati ljubav.  Nakon nekog vrimena Ante se ohrabrija i pozva svoju lipoticu na piće. Pokupija  ju je u blizini njene kuće, ona je svojima rekla da iđe sa kolegicama na sok. Zato Ante nije smija doć odma  prid njenu kapiju. Mara je od svoji  krila da se dopisuje sa momkon iz susjednog sela. Tu večer popili su sok i odlučili se provozati do jedne stare ceste, kojom već dugo nitko nije prolazija. Ante je tamo vozija i neke bivše cure, ali sa Marom je osjeća nešto posebno i drugačije. Dugo su se ljubili, malo pipkali, kako to obično i biva na takvim susretima.

Prid zoru  svoju  je dragu vratija kući. Ipak selo  ko'  selo pročulo se da je Mara sila u auto s momkom. Doznala sva rodbina,  pa čak i ćaća. Dok je djevojka bezbrižno spavala, ćaća je upa u sobu lupija vratima i zavika: ''Ustaj Mare jeben li ti sunce, kazuj s kin si sinoć bila?!''. A Mara ni ne sluteći da ćaća zna iz kreveta odgovara: '' S kolegicama ćaća, bili tu doli okraj ceste sidili malo i pričali!''. Cili joj je dan nesritnoj ćaća skida bogove jer  ga laže i ko zna sa kim se voza. Mučija je muku kako ''sakriti sramotu'', ali mater mu je objasnila da to nije ništa loše i da su se i oni dvoje tako viđali pa se ćaća malo smekša i prihvatija da njegova Mara nije više curica. Zato se ona nastavila viđati sa svojin momkom. Svaku večer dolazija  je po nju, prid kapiju. Odlazili bi na njihovu cestu i svaku večer davali jedno drugome sve više srca, ali i tila. Mara je Anti dala sve, svoju nevinost i svu ljubav koju divojačko srce more imati. Jedne večeri zabrinuta mu je otkrila da misli kako je trudna. Ante se na prvu pripa i počeja vikati: '' Što nisi pazila, kako ću sada svojima reć, ajme meni jadan ti san''. Ona ga je pogledala sva u suzama i postalo mu je odma ža što je vika pa je svoju Maru primaka  k sebi,  zagrlija je i šapnija: '' Mare ja te volin i oću te ženit''.

Mari je odma bilo lakše, ali znala je da triba reć i svojima. Iduće jutro ustala je rano skuvala kavu i sila za stol. Ćaća je lagano srka kavu iz svoje bile cikare prošarane cvićen, a mater je kroz prozor gledala u komšijino dvorište. U tom trenutku Mara tiho izusti: '' Ja sam trudna''. Ćaća pljunu kavu, mater se prenu i u glas počeše vikat: '' Kako, ko te je tako odgoija, znaš li ti da je grij činiti one stvari prije braka''. Mater se držala za glavu, a ćaća nastavija dalje vikat: ''Šta ćeš sada?''. Mara opet potiho odgovori brišući suze: ''Ja i Ante bi se vinčali'', a ćaća opet: ''Je li Boga ti, a ko će to platit, i kako ćeš prid selo takva?'' . Mater opet malo promisli i kaže ćaći: ''Neka se uzmu,  večeras ćemo pozvati toga malog i sve dogovorit''. Tako je i bilo. Ante se tu večer sredija lipše nego ikada i doša na upoznavanje. Ćaća je iznenadija  Maru kako je dobar i pristojan bija. Uspili su dogovorit čak i datum svatova. Ante je malo popustija ćaći jer je on ima u planu pozvat svu rodbinu iz cilog svita pa da prilagode datum odlučili su neka bude lito tako je svakom najlakše jamit godišnji.  Rezervirali su salu, prošli po selima i podilili pozivnice. Mara je iznajmila najlipšu haljinu u Mostaru, sredila nokte, napravila frizuru, čak je i na šminkanje otišla. Cila rodbina naručila im je Hercegovačke pisme na radiju da se cili dan vrte želje i pozdravi za njih dvoje. Maru je ćaća doveja do oltara i svome je Anti rekla DA, sa osmjehom na licu. I bila je sritnija nego princeza, nego bilo ko na svitu. Ćaća je cilu noć piva gangu, i skaka na svaku pismu od Mate Bulića grleći ponosno svoju ćer. Samo ih je Antina baba sumljičavo gledala jer je skontala da bi oni mogli bit rodbina priko njene matere jer je Marin pradedo oženija njenu daljnju rodicu. Tako je to u našoj Ercegovini. Pa neka se ti prinčevi vinčaju koliko oće, Ante voli samo svoju Maru i svoje jedino dite.