Jeste li ikada čuli za Velog Jozu?

Njegova životna priča započela je prije 20-tak godina u malenom selu na kraju ulice. Njegovo rođenje bilo je radost za cilu obitelj. ''Prvo pa muško '' vika je ćaća veselo po selu. Sva radost njegovih roditelja bila je u njemu, iako je Jozo kasnije dobija još dvi sestre. Njihova funkcija bila je udovoljiti svakom njegovom migu, kada bi Jozo poželija čašu vode obe su morale biti na nogama i natjecati se koja će prije prid brata staviti čašu. Jozo je s godinama izrasta u kršna i stasita momka. ''Pravi Hercegovac, dobar momak'' govorile su komšije, a i on je često volija govoriti o sebi.

Piše: Iva Međugorac

U svojin pričama Jozo se pritvara u zavodnika, snagatora, alkoholičara. Za svoj imidž pobrinija se svojom Mečkom. Nije baš bila nova, ali neka imala je oni kružić naprid. Glanca je Jozo kola i po danu i po noći. Brisa bi sa njega prašinu svako drugi dan, čistija stakla, redovito ga usisava. Jedne prilike malo ga je okrznija, ali na sriću taj sitni kvar uspija je otkloniti. Kasnije se hvalija da je udar bija jaki, ali on je dobar šofer pa je vješto izbjega goru štetu. Na sebi je uvik ima markiranu robicu, kupija u Mostaru u jednoj radnji.

Kod kuće je pušija Walter, a kada bi poša vani u ''lov'' iz džepića bile Locoste košulje virila bi kutijica crvenog Marlbora. I sa ženama je Jozo bija vješt. Na zadnjem sjedištu svojih kola ''ljulja'' je dvi sestre, smota je najbolje prijateljice, svoju profu iz srednje. Žene su mu redom padale pod noge usprkos činjenici da je umisto vode ( iako u kući ima tri kupatila) koristija rijeku dezodoransa. Kad bi mu nestalo njegova, a žurilo mu se krijomice bi se našprica sestrinin.

Osim žena Jozo je bija maher i kad je alkohol u pitanju. Znao je pričati kako u svatovin za noć popije i po sedam litara votke i ništa mu još se i kući doveze. Ni  jedan vikend nije proša da on ne zalije nešto sa drugovima koji padaju skupa sa njim  ''na kolena'' uz muziku dobre, sisate, plave pevaljke.

U srednjoj je školi već negdi u prvom razredu Jozo počeja izlaziti. Tu su počeli njegovi problemi sa aparatima. On lupa i lupa po njima, a para ni za lika. Malo se bija u dugove uvalija, ali on je toliko moćan da su mu kockari to oprostili. Toliko je moćan da se često i potuče, ali nikad nije on najeba. Jedne je subote sam nji četvoricu golin rukama na glavu iz kafića izbacija samo zato što su ga krivo pogledali, a da je tija moga in je pozvati svoje drugove sa posla.

Inače Jozo radi na baušteli. I tamo je moćan, tamo di on motikom prođe bager ne triba. Bandere vadi ključen trinesticon, a svaki kvar rišava brzopotezno. Da nije Joze gazda bi odavno propa, a on eto radi u njega tek toliko da se kreće nije njemu potriba, ta ima para. Svaki dan na poslu popije gajbu pive, a najviše ga veseli kad dođe kući i kaže babi ponosno: '' Danas san ruča kilo slanine'' a baba sritna raširi svoj osmjeh i izbaci jedan zlatni zub pa kaže: '' Neka moj Jozo samo ti idi, ti vele radiš, oš li da ti  baba sad jedno jaje na masti ispeče''. I na poslu  je Jozo ima nezgodicu, pala mu velika stina i srušila nekon čoviku djelić kuće. Kad je vlasnik kuće vidija da je to Jozo odmah je reka: ''Ajde momci, jebo kuću šta ćete popit''.

Virovali ili ne moj Jozo je posvuda oko Vas. Možete ga sristi u lokalnon kafiću, u skoro svakon selu, morete ga vidit kako projuri kroz crveno na semaforu. Ako ga ikada sretnete recite mu, ukoliko Vas nije strah da se probudi iz bajke.