Marina Radoš: Ne dozvoljavam da itko bude sam večeras

Večeras kad su svi u intimi nekog obiteljskog doma, večeras kad mirišu kolači za unuke gospođe koja živi u stanu do?
Postoji li teža noć od Badnjaka za one koji su sada u bolnici, večeras kad su dežurni doktori tu eto tako - iza prozora savršena tišina, iznad njih infuzija, a pred njima neka odvratna bolnička hrana u kojoj nema ni B od Božića.
Ima li je teže? Isplanirano, i neostvarno obiteljsko okupljanje, a posjete su odavno završile.
Postoji li teža noć od Badnje, za one koji su ostavljeni? Za one kojima večeras nedostaje netko. Kad je preko puta njih za stolom prazna stolica, prazan tanjur i prazna čaša?
Postoji li teža od Badnjaka, pitam te, za onu mater u Slavoniji što je birala najbolje meso za sutra svom studentu, a na vrata joj donijeli bijeli lijes i brzojave sućuti iz Mostara.
Svi vi koji ste večeras sami primite moj zagrljaj. Javite mi se u inbox. Pričat ćemo, obećajem. Ne dozvoljavam da itko bude sam večeras. Večeras je Badnje veče. Večeras je Badnje veče.