Ljiljana Tolj: Otišao si davno sine u tu prokletu tuđinu

Otišao si davno sine
u tu prokletu tuđinu
ostavio mater samu
ostavio domovinu.

Natjerala tebe bjeda
da od majke svoje pođeš
ali nema trena sine
da u misli mi ne dođeš.

Onog trena kad si poša
da ću patit ja sam znala
ali ipak dragi sine
blagoslov sam svoj ti dala.

Grlila te na rastanku
dok mi tuga srce kida
otišo si a ja osta
sama među četri zida.

Od tada sam tužna sinko
zate molim svakog dana
uvik mi je sunce moje
tvoje ime na usnama.

Godine su mnoge prošle
težak mi je život bio
nisam više onako lipa
kakvu si me ostavio.

Kosa mi je sada sjeda
a na licu bore duboke
pogled tužan i zamagljen
iznemogle su mi ruke.

Starica sam sine sada
ništa više isto nije
samo ljubav prema tebi
mater u svom srcu krije.

Najteže su ipak meni
te besane noći sine
Boga molim da te sanjam
da me ova tuga mine.

Pa da u snu barem vidim
lipo lice,oči tvoje
da te mater nagleda se
dušo draga i sve moje.

Zašto svoju ljubav mater
sa suzama plaćat mora
dok ti u tuđini jedeš
sine kruh sa sedam kora...