Katarina Zovko Ištuk: Majčin zov

Katarina Zovko Ištuk: Majčin zov
MAJČIN ZOV

Stara majka kraj prozora sidi,
što je muči, nitko nju ne pita,
sve što ima, daleko je od nje,
daleko je u srid bila svita.

Otišla su dica već odavno,
život ih je otira na muku,
ostaviše svoju staru majku,
u suzama, blu i jauku.

Cile dane sidi tako sama,
u srcu joj tuga bol i tama,
nema niskim riči da prozbori,
prazna kuća, pusti cili dvori.

Kune majka prokletu daljinu,
što je dili sad od njene dice,
prede vunu za čarape njima,
prede vunu i moli krunice.

Moli majka neznan broj krunica,
a tuga joj ne silazi s lica,
moli Boga da joj dicu vrati,
jer joj srce neće izdržati.

Vratite se sokolovi moji,
ona često zavapiti znade,
vratite se svojoj staroj majci,
okončajte njenu bol i jade.

KATARINAA ZOVKO IŠTUK
Mostar 05. 11. 2018.