Katarina Zovko Ištuk: Najdraže moje

stisak ruku
stisak ruku
NAJDRAŽE MOJE

Nostalgično kišan dan,
sjedim sama, dok si i ti sam,
i svaka kapljica ove kiše,
budi mi novu čežnju,
što u meni živi, diše.

Tako smo blizu, a tako daleko,
poput proljeća i ove zime,
poput morske oseke i plime,
poput one naše pjesme:
Ne zaboravi me ......

Sve mi mogu uzeti, al tebe ne,
srca si moga podstanar, ti i tvoje ime,
iako ne volim kišu, volim ovaj kišan dan,
dok sjedim sama i razmiljam o nama,
priznajem, priznajem i tebi i sebi:
Ti si moje sve, ti si moj san.

Znam da i ti sada razmišljaš o meni,
o našoj ljubavi, sreći, voljenoj ženi,
pa pitam se zašto ovo blizu a tako daleko,
pravi prepreke, kad voli se neko.

Zamolit ću kišu, da i dalje pada,
i dok sve izgleda turobno i tužno,
u meni snažna ljubav vlada
i neka se ove kišne kapi samo roje,
u svakoj od njih ti si: Najdraže moje .....

KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 11. 02. 2019.