Velimir Raspudić:Sinjski alkar i Gospa iz Sinja to ostaje sve se drugo minja

Pismo moja,moja si starina,
draža si mi od najboljeg vina,
pa ću opet nešto zapisati
i legendu našu opisati.

Gospu Sinjsku,crkvene oltare
našu Alku i stare alkare!

Da bi našla mira i spokoja
iz Rame nam dođe Gospe moja.
Evo prođe već trista godina,
najlipši si ti stanovnik Sinja!

Gospe Sinjska tebi ravne nema
najlipša si od svi lipi žena.
I Da Vinci da je te vidio
Mona Lizu on bi zapalio!

Mnogi su te htjeli uništiti,
tvoje sveto ime pogaziti,
od pogani turski osvajača
tvoja ljubav biješe puno jača!

Čuvaše te viteški alkari
hrabri momci i ajduci stari,
za tebe su spremni život dati
i krv svoju za te žrtvovati.

Prođe više od trista godina
od te bitke pokraj grada Sinja!
Kad krenuše turski osvajači
janjičari i strašni koljači!

Kad krenuše sve te silne paše
svaki od njih dobra konja jaše.
Mislili su oni u par dana
poturčiti sve što se ne klanja!

Ali su se gadno prevarili
na sinjane kad su naletili!
Zagrmiše topovi i trube
Turci svoje polomiše zube!

Da su oni za alkare znali
Sinja nikad ne bi napadali,
nisu oni imali u vidu
da alkari gađaju u sridu.

Razbježaše sve se turske paše,
janjičari ležati ostaše,
sve do danas njima jasno nije
kakvo srce u alkarim bije!

Sinjski alkar i Gospa iz Sinja
to ostaje sve se drugo minja,
među nama trista su godina,
prenose se sa oca na sina.

I dio su tradicije naše
didovi je nama sačuvaše
i jedno bi svi morali znati
krvlju svoje branit će Hrvati!!!