Rozić iz bolnice: Kad ozdravim, dečke ću odvesti na večeru

Marine, želiš li tabletu za smirenje? – pitala je sredovječna medicinska sestra u trenucima kada je teško ozlijeđeni kapetan Cibone gotovo stao na noge u malom apartmanu na drugom katu Traumatološke bolnice u Draškovićevoj.

Asvel je sve okrenuo, pisalo je 64:63, Roza je gotovo počeo igrati obranu pred malim televizorom.

– U karijeri mi je najteža ozljeda bila temperatura od 39 Celzija. Uh, sve bih dao da mogu sad na parket, sad trebam dečkima da pomognem u obrani – bio je uzrujan Marin Rozić.

Je l' biste dali plaću za prolaz?

– Ma, bih. Znam da sada to zvuči lakonski, ali vjerujte, dečki više od svega vole pobjeđivati, kad smo na parketu, nitko ne pomišlja na novac. Iako smo sve do zadnje lipe zaslužili i zaradili.

U prvom poluvremenu kod plus 13 Roza je imao smisla i za humor.

– Znaš, ma igraju bolje bez mene.

Jesu li premije vezane, pa gubite novac? – zafrkavali smo Rozu?

– Ha, ha. Kakve premije, to ne postoji. Velika je premija što ćemo igrati još tri europske utakmice u Zagrebu. Zahvalio bih i publici, sinoć je bila prava – govorio je Rozić dok je s druge strane stigao očekivani poziv dobrog duha kluba iz Tuškanca Tomislava Mijatovića.

– Toooooo! – vikao je Roza dok je Tomica vjerojatno rekao – sve bu dobro.

Rozić je želio da naglasimo ovo:

– Tomas je odigrao veliku utakmicu, svaka mu čast na obrani koju je odigrao na Marshallu. A ja ću sve dečke kada ozdravim odvesti na večeru.

sportal.hr