Pričan ti priču, a ni sam ne znam šta pričan...

Pričan ti priču, a ni sam ne znam šta pričan...
pišući gluposti na njezinom facebook profilu; na stranicu koju uređujem stavio jednu vijest i spremam se leći… Pa reka' bi čovik: 'Šta onda sad pišeš, ako si poša' leć'?!' a virujte mi da ni sam ne znam… Došlo mi nešto.

Ma…, čita sam ti večeras jedno pola večeri (a to je dobra 2 sata) kolumne, što na 'voj stranici, što na drugim našim 'lokal-ercegovačkim' portalima. I sad kad san poša' leć, ne da vrag zaspat. Evo ond'e napali nekakvog Lučića, pa 'vamo neki lik priča o uspjehu, onda naletin na svoje razmišljanje o životu poslije izbora (nisam niti znao da su ga i neki drugi portali prenijeli), pa onda opet na našeg 'ercegovačkog pratra koji piše o politici; pa na onog bosanskog što ga na Poskoku ružno zovu; unda opet na onu žensku što se kači sa svakin živin (ali što je – je, triba priznat da ima jaku priču) i sad san doša' doovde. Nekako instinktivno sam otvorio microsoft word i počeo ovo pisati. Ni sam nisam znao na što će ličiti.. Možda na kraju ni vi što čitate to nećete znati, ali eto – to vam se dogodi kad satima čitate kolumne.

Evo, sad me prikide jedan rođak.iz Čapljine. Upozna ga u subotu u svatovima – zajednička nam se rodica udavala. Čini mi se ko dobar čovik – ljudina, što bi mi rekli. Sa njim sam sada na četu na facebooku, tako da ćete malo morati sačekati. Nu mene budale, ko da ćete i znati koliko san ja dugo ovo pisa'! … Evo mene, nisan dugo bio odsutan. Šta no sam ja priča??!! Eee, ja, ja, ja, ja – tako je. Govorio sam vam kako sam dugo čita ove kolumne po portalima i kako sam počeo vama nešto ko pisati, a ni sam ne znam šta…

Ma moga bi vam govorit kako su se doli u Ljubuškom porječkali oko neki tvornica. Onda prozvali stričeve i ćaće i sad jedni drugima demantiraju i odgovaraju – da čovika glava zaboli od pusti' demanta. Opet, moga bi vam reć' kako tamo negdi pratar (naš) piše o pratrima (nji'ovim). Već san vam reka' kako su negdi tamo pisali o uspjehu i svašta još. Pišu o svemu i svačemu. Meni je najsmišniji bio oni što se iz Zagreba javio i priča o 'Barbi Luki' kako popularno zovu predsjednika hrvatskog sabora... E valan je i ovi Nino Raspudić popularan tip - kud god okreneš, on iskoči. Samo mi je ža' što nisan moga bit u sridu na tribinu što joj je on gost. A štaš?! To ti je život… Vego, di no ja stado?! E ja…, moga bi vam pričat i o Čoviću i njegovin navodnim ljubavnicama, i o Boži Ljubiću i tome kako se on uspavljuje (Ima jedan smišan recept), ili Jeri (ma nisan lud da van o njemu pričan), a moga bi i o Zvonki Keb…, pardon, Jurišiću. Eto, šta ti Internet uradi od čovika – počeo prezimena brkat. Oslomerekobrtebodibože – rekla bi moja baba. I šta sad da van pričan (?!), a priča mi se nešto. K'o da iman nešto reć, ili samo tako mislim – vi skontajte pa mi recite. A nu, kako sam zaboravio Komšića – u ova povijesna vrimena, ja budala zaboravim druga Želju. On mi je 'nako, zanimljiv tip (nije da ga volin, ali mi je zanimljiv). I valan cila ona njegova 'multietićna' stranka. Reka' bi jedan moj prijatelj: 'Baš su skroooz!' Samo, mesčini da i nji'ova priča sve manje pije vode. Više niti ko viruje u multietično Sarajevo, niti u multietičnu BiH…

A nu, jesan li no reka' Sarajevo?! Ma kako sam to zaboravio, pa o tome bi' van želio pričat! Ima jedan čovik iz Sarajeva, ovi dana boravio u nas u Širokom, tj. bio na Kočerinu i krstio jedno dite. Nisan ti ni zna da će doć, jer da sam zna – otiša' bi na Kočerin. Čuo ja s balkona kako babe pripovidaju da je nekakav kardinal na Kočerinu bio. Mislio ja, babama se pomišalo pa ne znaju šta govore. Kad ja na abcportal.info i tu ta vijest. Vidiš, bile babe u pravu. I čitan ti ja tu vijest. Kaže: 'Kardinal Puljić na poziv obitelji došao i krstio sedmo dite…' TRŠ!!! Sedmo??! Misusovo, pomislih… Svaka čast tim roditeljima!!!

I šta ću vam više pričati. Ko nije pročita i vidio nek' ode, vidi i pročita i divi se valan zajedno sa menon. Sedmero dice nije malo. Ja poludin kad čuvan ono jedno što mi ga digod ostave. Moja je priča gotova, ovo me oborilo s nogu. (Dobro, možda bi ja još priča, al' sve me stra da se mater more ustat pa vidit da san u 1:48 na kompjuteru – galamit će)…

I na kraju, valan, moran vam reć. Bio sam tužan i pesimističan malopri, al ovo me je oraspoložilo. Nije sve tako crno, dok ima vaki ljudi. Dragi, Ljijana i Frano, hvala vam što ste mi vratili optimizam, bar nakratko, dok ga opet ne pokvare neki bezvezni tipovi. Sritno vama i vaših sedmero dice. Ja ću vas se sitit makar u jednom Očenašu…

Eeee, samo da nas je više k'o što ste vi…

Za ABCportal.info (Antonio Musa - Coka)