Katarina Zovko Ištuk: Majka

MAJKA

U mislima stalno gledam, u daljini jednu ženu,
poznajem je ja po hodu, to mi budi uspomenu.
Približi se ona meni, tada vidjeh njeno lice,
to je slika moje majke, to je slika od starice.

Krunica je u rukama, bez prestanka Boga moli,
da nas vodi kroz naš život, da nas čuva, da nas voli.
Moli ona svakog dana, do najdublje svoje srži,
molitva je njena hrana, to je na životu drži.

Drhtave mi ruke pruža, da zagrli ona mene,
ta je slika tako stvarna, k'o da nisu uspomene.
Na licu joj svaka bora pokazuje svu dobrotu,
i one su njezin simbol, o poštenom svom životu.

Nježni pogled i ta blagost, unose u mene radost,
taj me pogled svuda prati, kroz život me vodi mati.
Sve savjete što mi dade, u dubini duše stoje,
to je meni moje blago, od najdraže majke moje.

Dala mi je mnogo više, nego što je mogla dati,
dok ne posta i ja majka, ja to nisam mogla znati.
Naučila mnogo tog sam, ja od tako hrabre žene,
živi vječno draga moja, neću samo uspomene.

Katarina Zovko Ištuk
17. 09. 2017.