Hercegovačka priča o materi i ćaći

U neke dane, ćaća mi je govorio - budi što god hoćeš, ako je tebi dobro i meni je.

.Ali ono što je dobro, što ne smiješ i čega te treba bit sram, nauči raditi već u kući. Jer što radiš u kući, radit ćeš i vani.

Neke lekcije moraš proć kroz suze,
neke od njih u knjigama ne pišu.
Jer ako ti ćaća nije bio "ravnatelj" škole života,
nijedna te škola ničemu neće naučit.
Dat će ti ono što u knjigama piše,
ali ti ono iznutra nitko neće moći upisat.

Zato poravnaj košulju, ustani i poljubi ćaću ako je živ.
Zagrli mater koja te rodila, ako imaš tu sreću da je tu.
Zahvali za njih čovječe nezahvalni.
Za sve što su činili, a da im nikada nisi zahvalio.
Zbog njih si to što jesi. Samo izgovori to. Kako god.
Prevali preko usana.
Učinit ćeš ih u trenutku kraljevima i bogatašima,
makar ne imali ni džonove na cipelama.

Ivana Klarić

15.09.2017 u 13:16