Katarina Zovko Ištuk: Zabranjena ljubav

ZABRANJENA LJUBAV

Previše dugo traje agonija mojih osjećaja,
previše dugo skrivam to u sebi,
ja nemam hrabrost priznat da te volim,
ja nemam snage u lice reći tebi.

Zbunjuje me ova stvarnost, zbunjuješ me ti
i često poželim da ti kažem, da ti priznam sve,
možda bi to učinila davno, al da nije nje.
Ona je ta kojoj si rekao DA
i zbog toga se plašim da ti priznam
pravu istinu ja.

O tebi nikomu ništa ne govorim
i nitko ne zna da te ludo volim,
pitam se zašto je zabranjena ljubav tako jaka,
zašto si stalno u mislima mojim,
od ranog jutra, pa sve do sumraka,

Noći su mi najteže,
u njima me sve za tebe veže.
Bio si mi zabranjen od prvog trena,
kad sam te srela
da ću te zavoljeti nisam željela ni htjela,
mrzim ovo imam, al nemam te,
mrzim da si moje ništa, al ipak si mi sve.

Postala sam ovisna o tebi,
tako si čudesan, al tako zabranjen,
znam da nikad nećeš postati moj,
jer ti si ipak samo njen.
Pitam se dal i ti razmišljaš o meni,
makar jedan tren,
molim te pokloni mi trun te zabranjene ljubavi
i budi moj, a ne samo njen.

Katarina Zovko Ištuk

16.10.2017