Zanimljivo

Katarina Zovko Ištuk: Sanjalica

Katarina Zovko Ištuk
SANJALICA

Jesen se polako uselila u dubinu moje duše,
a kiše ne žele da isperu svu moju tugu,
poželim tada da me probuđena jutra zaborave,
da snivam o nama, one naš neodsanjane snove.

I svaka pomisao na tebe budi novu nadu,
da ćemo se ipak sresti u nekom izgubjenom gradu,
prolazi vrijeme , al mi smo stali,
kao da nismo odrasli, kao da smo mali.

Mrzim svaku jesen, mrzim hladne kiše,
jer ti si tada otišao i nema te više,
dok gore u plavetnilu prostransva,
živiš život novi,
pitam se, dal si zaboravio, da te netko ipak
mnogo voli.

Ni snovi neće više da mi tebe vrate,
kada tužna zaspim, u kasne sitne sate,
ne žele mi pokloniti, sliku tvoga lica,
a to silno želi, jedna sanjalica.

KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 02. 10. 2018.

Katarina Zovko Ištuk
Vezani članci
Najnovije
Vezani članci