Katarina Zovko Ištuk:Prkosna i ponosna

PRKOSNA I PONOSNA

Doviđenja naša srećo, dobro došla tugo,
nismo znali da ćeš doći, čekali smo nešto drugo,
čekali smo ljepša jutra, čekali smo bolje dane,
čini mi se ta ljepota, neće još da svane.

Čuješ li me prijatelju: Ispuni mi jednu želju,
ne dozvoli da nas muče, što je ljubav, neka uče.
Kuće su nam sada prazne, briga nekog što je s nama,
na ognjištima vatre nema, po kućama svugdje tama.

Digni glavu prijatelju i molim te sad ne plači,
dokažimo jednom svima, zajedno smo mnogo jači,
jer skupo je plaćena, ta naša sloboda
i tko ima hrabrosti da je lako proda.

Prošli smo trnovit put, pretežak i najljući,
ničeg se ne plašim, ja se vraćam kući,
poljubit ću doma prag, i svaki kamen sivi,
poljubit ću ovu zemlju, što je vrelo sunce prži,
to mi daje snagu i na životu drži.

Kleknut neću ni pred kim, to je zavjet roda mog,
samo onom što me ljubi, a to mi je dragi Bog,
jer on mi je dao snagu, i on mi je dao moć,
da pobijedim svu nepravdu i da mogu kući doć.

Da zagrlim oca, majku, da poljubim sestru, brata,
da upalim svjetlo domu, da otvorim širom vrata,
nemojte mi tugovati, vraćam vam se oče, mati,
dovodim vam djecu svoju, da živimo u spokoju.

Katarina Zovko - Ištuk
Mostar 07. 11 2016.