Zanimljivo

Katarina Zovko Ištuk: Očeva tuga

OČEVA TUGA

Svanulo je i to jutro,
kad sam moro poći dalje,
ovaj život bez milosti,
sada mene u svit šalje.

Na rastanku stisak ruke,
od oca je bolan bio,
drhtala je njemu brada,
nije ništa govorio.

Ni suza se nije skrila,
potekla mu je niz lice,
nije mogo da podnese,
odlazak od svoje dice.

Samo jedan teški uzdah,
razbio je tu tišinu,
čak ni zbogom nije reko,
na odlasku, svome sinu.

Rastanak je svaki težak,
al me ovaj mnogo boli,
moram poći u svit bili,
osta otac, kojeg volim.

KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 01. 08. 2018.

Katarina Zovko Ištuk
Vezani članci
Najnovije
Vezani članci