Na moju dušu ova bombonjera mi je odnekle poznata

Današnjoj dici je nemoguće objasniti da su nekada slatkiši većini bili uglavnom nedostupni. Ako je bilo para moglo se kupiti nekoliko vrsta keksa i bombonjera - Soko Štark, Zvečevo, Kraš, Griotte, Nougat punjeni štapići, Jadro napolitanke, nekoliko vrsta bombona, čokolada i guma za žvakanje koje su imale omot kao cigareta.

Ko se još nebi sitio limene kantice sa „mješanom marmeladom Podravka“ na kojoj je slika diteta kako kašikom jide mermuladu. Kakav je to bio osjećaj kada nebi nikoga bilo kod kuće pa se onda „dosučeš mermulade“ onako same bez kruva. Poslije bi malo bilo probavnih smetnji, ali se isplatilo.

Bombonjera umotanih u celofan je u stvarnosti bilo jako malo, posebno onih sa crvenim ružama ili nekim drugim cvićem na poklopcu koje su odgovarale svim prigodama. Malo ljudi je kupovalo takvo što, ali kad bi je dobili kao poklon u nekoj prigodi, odmah bi bila spremljena na sigurno misto i pripremljena za dalje darivanje. Kupovale bi se samo u najvećoj nuždi kad se nema šta „ponit kad se negdi poje“. A situacije kada bi se bombonjera otvorila nisu se često događale i dugo se pamtile.

 

Bombonjere su bile jako cijenjeni poklon kad se „iđe nababine“, kada se priprema svadba pa se bombonjera „metne u pirnicu“, ali svakako, čuva se za posebne prilike da onome tko je donosi ili pošalje „osvitla obraz“. Bilo je tu i kave i šećera u kocki ali bombonjera je bombonjera.

 

Jednom prilikom susjeda Papkuša odluči otvoriti bombonjeru kad joj se skupiše njezine prije, kume i susjede pa da uz kavu probaju i bombonjeru. Nije ona nju mislila otvoriti „samo nako“ nego zato što joj se obabila najstarija 'ćer i dobila prvo unuče. Dugo je čuvala bombonjeru sakrivenu u bauli ispod ćurdije i kad su se sve skupile donese Papkuša bombonjeru, baci je na sto i reče: Saćemo je otvorit pa šta joj Bog da.

 

Nije mogla ni slutiti da su dica bombonjeru pronašla prije tri godine, žiletom kirurški otvorili celofan, ispraznili njezin sadržaj i ponovo zalipili celofan na mistu kirurškog reza. Nikakav ožiljak se nije vidio, bombonjera ostala ko nova.

 

Kad Papkuša otvori bombonjeru prid svim ženama, uz šutnju sviju žena samo problidi pa je obli znoj i viknu: Di su drčina !? Dico p…ka vam materina šta ste napravili, sve ću vas povranjgat. Prateći put bombonjere iz baule do stola i znajući šta će se dogoditi, mali Ilija je već pobigo od kuće i popeo se na vrh velikog orasa, za svaki slučaj dok opasnost ne proje. Žene se zgledaše a jedna od njizi tiho reče: Jadna ja kolko je 'vaki bombonjera što su ji dica ispraznila otišlo za poklone? Isan se osramoti a i da nezna.

 

Kad je mali Markan Podborkin  išo na prvu pričest kuma Grbavčuša donese kesu za poklon u kojoj je uz neke sitnice bila i bombonjera. Izvadi baba bombonjeru iz kese sakri je ispod pregača i misleći da je niko nevidi krenu u svoju sobu. Skoči Markan sa štokrile koda ga neko udari vrućim mašama i povika: Baba vrati bombonjeru, nemoj je sakrivat, meni je kuma donila. Mater mu se umiša i reče babi: Ostavi je baba vire ti kupićemo drugu za nababine Jozukinoj nevisti. Tu bombonjeru ćemo otvoriti i izist ovde kad neko doje. Baba se ražljuti, nešto usebi promrmlja i baci bombonjeru na sto i doda: Eto vam je prisila vam ona.

 

Kako je bombonjera stajala na stoli i svi gledali u nju, nevista Jaklićka se nešto zamisli i povika: Baba na moju dušu ova bombonjera mi je odnekle poznata.

 

Uze je u ruku i kaže:  Evo baš ovu bombonjeru sam ja odnila Ivuši Matinoj u Podbor kad se obliznila. Evo vidim da je ovo cviće na poklopcu isto i da je ovaj gornji ćošak malo zarizan ko daje neko tijo otvorit pa odusto. Evo isad nanjoj sastrane osto trag kad se zgulila cijena.

 

Je na moju istinu znam da sam je dobila od tetke iz Dobroše kad sam rodila svog Markana, a zaklela bi se da sam je tolič vidila i na Barovnici u nečijoj pirnici u cekeru kad se udavala Ćurušina sestrana Anđe. Je brte ona bombonjera i gotovo, samo je malo izlizan ovaj celofan a i ovaj karton je malo poblidio.

 

Vidi moja baba što ti je sudbina. - uzdahnu nevista Jaklićka pa se podboči i zamisli. Vidiš ti koliko je ona prišla i kud je smirala i jopet došla nama, koda nam je suđena.

 

'Eblo me ono ako nije obašla dvanest sela a možda je odala i po gradu.

 

E kad je tako dedera nam je sad otvori - predloži baba, što mali Markan, prvopričesnik, jedva dočeka ko i ostalu ukućani.

 

Otvori nevista bombonjeru kad tamo imaš šta i vidit. Čekuladice u bombonjeri su bile više zelene nego smeđe. Sve pomenjušavilo i puno plisni. Razočarenju, pogotovo kod dice, nije bilo kraja. Svi su gledali u bombonjeru i šutili. Šutnju prekide did koji se do tada nije mišo u raspravu: A šta će jadna, nije izdržala šta je sve prošla i koliko je stara dobro se još i drži. Da ste slušali babu i da je niste otvorili mogla je mirne duše 'odat po selima i feštama još desetak godina. Barem jednoč bi se možda jopet vratila knama pa je se mogla jope negdi odnit i osvitlat obraz. Kako je did Pavo bio uvik đumbušli i volio se šalit, 'tio je prikinut ovu tešku situaciju pa zaključi: Bilo bi pošteno objavit svakome da je bombonjera otvorena i povučena iz opticaja pa da neko ko more kupi drugu.

 

Ivica Barišić, Rama.info