Dašak moga zavičaja: Pokori se od po vika…

- Dobro ti je sve ustisalo na nered, ljudi moji! Po cili dan se trubi šta je ‘ko kome rek'o, pa di je ‘ko koga ubio, koliko je milijuna pronevireno, s kim je se ‘ko spanđ'o? Ne znam kad sam zadnji put čuo nešto lipo i dobro? - Jure je vodio svoj glasni monolog i mijenjao programe na daljinskom upravljaču.

- „Sve s kiše na krupu". Od ‘vaki vijesti mene svako jutro „protisne u žličici", džaba smokve u maslinovu ulju, Gospina trava, soda bikarbona, ništa ne koristuje?

- Pa, što gledaš kad ne ne mereš podnit'? Bar sad moreš probrat' i naći sebi ono što ti ne truje ni dušu, ni glavu, ali ti misliš da to nije za muškadiju. Ja sam davno s'vatila kud to smira i ne gledam ono što me uznemiri, a trib'o bi i ti patisat' u šaltanju programa pa ćeš biti mirniji - savjetovala je ga Mara.

- Kako ne znaš ‘nako k'o Manje? Sve okrene na šalu. Svakom političaru je nadio smišno ime, uvik mu se mo'š zasmijati kad gleda vijesti.

- Mo'š ti. A što mu se ne smije njegova Anđa? Ih, svakom se tuđi nered čini manji od njegova -Jure je i dalje negodovao.

- Zar ti, Jure, nisi primijetio kako je kuma Anđa dobro patisala u tužakanju na Manju? - upitno će Mara.

- Viruj i jesam? Nekako je stentanija odnedavno, a na što će to izać', ‘ko zna?

- Otkad gleda na televiziji ovaj obiteljski program, Anđa se pravo prominula. Vidiš kako i na nju djeluje ono što gleda, k'o i na te, Jure. A jedva sam je nagovorila. E, kad je oprobala, sad priča kako se priporodila. Kaže da se više ne ljuti na Janjine kokoše, samo i' išne. Pa, veli, ne zvirla ni po crkvi ‘ko je šta obuk'o, već gleda pridase i sidi skrušeno. Ne prigovara ni učiteljicom kad se brzo vrate s posla. Prije bi govorila kako ni'ko lakše ne zaradi plaću, a sad kaže kako, eto, nije lako s dicom? Sosve privrnula priču? Nekakva je pitomija i veselija.

- To su čudesa? A brojila im je na sva usta? Ako je Anđa patisala u prigovaranju, onda more svak. - čudio se Jure.

- Eto ti? - nastavi Mara - otkad svako jutro gleda taj program u kojem se moli i svidoči o ozdravljenju duše i tila, i ona postala blaža. Malo je, kaže, Manje bantuje kad joj rekne onu starinsku „pokori se od po vika - to je tvoja lipa dika". Ali mu ne supori priviše, ne bi ga rada korila, zna ona njegovu narav.

- Svašta ćeš čuti, ljudi moji - sumnjičavo će Jure - sve ustisalo na nered, a kuma Anđa patisala?

- Nije ona nikad ni bila loša žena? - Mara će u kuminu obranu - samo joj malo tribalo da suzbije naglu narav i nadvlada svoje slabosti. Ja sam uvik znala kako se to more molitvom, ma mi kuma nije virovala. Srićom joj dica napraviše to na televizoru, na nju je dobro uticalo, osvidočila sam se, neka - i to je Božje davanje.

- Dosad bi ona u nas dvaput doletila, a ojutra je nema nikako? Šta misliš, Mare, da mi odemo k njima?

- Ajmo, samo da kruv zakuvam.

Iva Bagarić/Tomislavcity