Velimir Raspudić: Idem i ja Domovina zove, pod krilo svoje sokolove
Sjećam se ,bilo je ljeto!
Kad rekao sam:Idem i ja oče!
Idem i ja Domovina zove,
pod krilo svoje sokolove.
Spustio je glavu,odgovorio mi nije.
A znao sam što u srcu krije.
U kući samo čula se tišina,
nije lako u rat poslat sina !
Nisam im'o ni osamnaest ljeta.
Zvala me je Domovina sveta!
Znam bio sam zelen i mlad.
Ni znao nisam što je to rat!
Ali sam brzo naučio:
Zašto je otac svoju tugu krio!?
Malo mi je trebalo da shvatim:
Zašto majka moli da se vratim!?
Ljubav u meni bila je jača,
od očeve tuge i majčinog plača!
Kratak je put od pakla do raja,
uz te momke ost'o sam do kraja.
Mnogi svoju mladost ostaviše!
Najbolji s nama nisu više!
Samo može ta ratna strahota,
stvorit prijatelje za cijelog života!
I jedno jasno mi je sad,
kad nisam više ni zelen ni mlad.
Koliko je život teška tema!
Danas jesi a sutra te nema!
Vezani članci